Trčkaranje po Fruškoj gori

Realno, očekivao sam masu ljudi na Popovici u subotu 29. oktobra. Na našem sajtu sam pročitao obaveštenje o 4. kolu Treking ligi Srbije – Vojvodine 2011. Sa još dva prijatelja (budućih članova ARK Fruška Gora) sam stigao tačno na sam početak trke, ali na moje iznaneđenje bilo nas je jedva deset. Jedini dobro u tome, je bila činjenica da su većina trkača iz našeg kluba. Od ukupno prisutnih skoro pola su bili Fruškogorci. Najspremniji među nama, a verujem i cele trke je bio Bojan Ćulibrk, koji je trčao dužu deonicu od 55km koja se bodovala za pomenutu Ligu. Nas trojica smo odlučili, naravno, da trčkaramo kraću stazu od 23,5 kilometara, koja jeste kraća od glavne, ali nikako nije kratka (posebno na kraju).

Svi smo krenuli zajedno sa Popovice neki minut posle 9 časova. Lagani silazak ka glavnom puta koji spaja Novi Sad i Iriški venac, pa zatim uzbrdica koja vodi ka domu na Glavici. Početna snaga i odmorne noge davali su nam volju da malo više trčimo, a malo i da hodamo. Dan je bio fantastičan, pravi uslovi za planinsko trčanje. Pozna jesen, sunce tu i tamo, staza suva, stvarno idealni uslovi. Od nas trojice jedan je imao male probleme, precenio je svoju kondiciju. Ali pošto nam minuti nisu bili bitni, lagano smo u grupi savladavali stazu, deo po deo i sa po nekom pauzom. Dok smo se osvežavali vodom sa česme kod manastira Staro Hopovo sreli smo dvojici planinara, koji su nam ponudili jednu veoma zanimljivu pitu od bundeve, ako tako mogu da je nazovem. To je bila smeša bundeve, kukuruznog griza, suvog grožđa, oraha i šećera. Baš ono što nam je trebalo, čista prirodna energija.

Nakon toga smo nastavili trčeći do manastira Novo Hopovo. Tu smo morali da smanjimo brzinu, jer je počeo uspon, tako da smo laganim koracima krenuli ka Iriškom vencu. Na samom vrhu uspona, smo znali da ćemo trku završiti, ali naše teške noge su odlučivale za koje vreme će to biti. Nastavili smo laganim i umerenim tempom prešavši ponovo glavni put. Kada smo počeli da se sa partizanskog druma spustamo ka Popovici, noge su postale sve teže, ali saznanje da idemo ka cilju, nam je davalo snagu da trčimo. Malo smo se razvukli na tom delu, ali smo svi na Popovicu došli 10-20 minuta posle 12 sati. Malo više od tri sata za 23,5 kilometara, i nije tako loš rezultat. Ali kao što rekoh, nama cilj nije bilo vreme, već trčanje i uživanje u prirodi.

Na žalost nismo mogli da sačekamo Bojana, ali smo navijali za njega. Zbog toga mogu da kažem samo da je deonicu od 23,5 kilometara trčalo 4 takmičara, od toga su tri bila iz ARK Fruška Gora. Znam da se ta trka nije bodovala i da nama nije bio bitan rezultat, ali je lepo znati (i napisati) da su prva tri mesta zauzeli upravo članovi ARK Fruška Gora.

P.S. Zamolio bih Bojana da napiše kako je protekla trka na 55 kilometara!?

  • the RaIII

    Bravo drugari!!! Čekamo vas u klubu.Sipec, drago mi je da si aktivan kao i uvek, baš me je obradovao tvoj izveštaj!!!

  • Bojan Ćulibrk

    Bravo Sipac! Čestitam za pređenu stazu! Biće izveštaj, ali ne pre vikenda jer imam ispit 5. ili 6. novembra.

    PS. Lepa vam je zastava, a dobre su i diplome 🙂

  • Dejan Nikolic

    Svaka cast Sipac, 25km na Fruskoj gori uopste nije naivno. Bravo i za tvojw drugare…

  • Sipac

    Hvala drugari, vežbao sam sa najboljima!