ŠARA – planina 1000 mirisa

I bi Šarplaninski SkyRace 13.08.2016. – trka od 33km sa 2620m uspona i vremenskim limitom od 7 sat.

Prekogranična trka koja počinje u Starom Selu u…

I bi Šarplaninski SkyRace 13.08.2016. – trka od 33km sa 2620m uspona i vremenskim limitom od 7 sat.

Prekogranična trka koja počinje u Starom Selu u Makedoniji i preko Brezovice završava u Štrpcu na Kosovu.

Osim po ovim brojčanim pokazateljima i po konfiguraciji terena se moglo znati da će ovo biti najzahtevnija trka ovosezonske Skyrunning Serbia lige. Znala sam da će baš ova trka biti prelomna u mom doživljaju planinskog trčanja. Raniji razgovori sa drugim trkačima vodili su zaključku da se na ovoj trci mora baš zapeti da bi se završila u vremenskom limitu. Iako sam se u tim razgovorima trudila da delujem nepretenciozno, u njihovim pogledima sam videla sumnju.

photo by Skyrunning

Borac u meni se probudio. Odluka je doneta – turističko pohođenje planinskih trka je iza mene. Želim da se takmičim, da se trkam! Ne sa drugim trkačima već sama sa sobom i sa vremenom. Znala sam šta treba da popravim da bih iz tog takmičenja izašla zadovoljna.

Plan priprema je podrazumevao pojačane kombinovane treninge trčanja i vežbe snage. U mesec dana intenzivnog treniranja upalo je i letovanje na moru. Ubacila sam i plivanje i trčanje po plićaku za jačanje celog tela. Trčala sam noseći opremu koju ću koristiti na trci da ne bi došlo do nekih nepredviđenih okolnosti koje bi me na trci ometale.

Nekoliko dana pred trku osećala sam da sam uradila sve što sam mogla, da sam spremna i fizički i mentalno. Još jedno iščitavanje opisa staze i taktički plan. Da, upravo, čak i taktički plan, koji je podrazumevao maksimalnu uštedu vremena gde god je moguće! To je značilo da nema uobičajenog razgledanja okoline, uživanja u pogledu sa popetih vrhova, nema bezbrojnog fotkanja usput, nema ležernog ćaskanja sa drugim trkačima. A ono što je najteže palo, čemu je bilo teško odoleti – nema zadržavanja na kontrolnim tačkama sa okrepom, jer ovog puta su nam organizatori (Skyrunning Serbia, Trex Makedonija i Beli Vuk, Štrpce, Kosovo) priredili pravi švedski sto. Bilo je tu baš svega.

photo by Žikica Ivanoski

Od voća, pored uobičajenih banana jabuka narandži limuna čekalo nas je i grožđe. Kad sam ga na prvoj tački još iz daljine ugledala znala sam da će mi slast zrelih zrna dati dodatnu energiju. Zatim je tu bilo tečnosti razne, pa slatkiši, pa slaniši, pa sira i suvog mesa (ko voli) i najveće iznenađenje krastavac i so. Pomislih da je ove okrepe sigurno spremao trkač koji tačno zna šta trkačima treba na ovako zahtevnoj trci.

Da bi nam omogućili da se što bolje koncentrišemo na trku, organizatori su veče pre i još jednom neposredno pred start održali detaljan brifing kako bi nam skrenuli pažnju na kritične tačke na stazi. Mislim da nam je većini sa tih brifinga jedna rečenica odzvanjala “posle sedla nikako ne idite na dole, nikako na dole, samo gore, preko Livadičkog vrha prema vrhu Piribeg”.

Predhodnih dana vremenske prilike nam nisu išle na ruku. Najava jakog vetra i vrlo niskih temperatura  dovodila me je u dilemu u kakvoj opremi da trčim, šta da ponesem za rezervu a da se ne preopteretim jer grami viška na trci odvlače delić po delić snage.

Dan D. Sviće čarobno jutro. Sa prvim udahom oštrog planinskog vazduha počinje ono što će obeležiti moj i samo moj Šarplaninski SkyRace.

Znate li kako miriše jutro kad ga sa jednog planinskog obronka greje prvi sunčev zrak, a sa drugog pritiska sivi oblak? A baš u taj sivi oblak na vrh Ljubotena ćemo se i mi uputiti. Još jedan duboki, meditativni udah i molba Šari da bude blagonaklona, da me prigrli a onda pusti da poletim ka svom cilju.

Kako trka odmiče tako se javljaju novi i novi mirisi. Miriše rosa. Miriše zemlja pod patikama. I vlažna mahovina miriše. I nebo koje se nazire kroz zelene bukvine listove… miriše…

photo by Krali Marko Trails

Pa zamiriše lekovito bilje sa pašnjaka. Pa zamiriše vetar što fijukne sa Ljubotena. Pa inje ljubotenskih travki miriše.

photo by Žarko Ćulibrk

Miriše i sipar što pod našim ravničarskim stopalima klizi i beži a pod makedonskim pršti i leti.

photo by Atanas Dimitrov

A miriše i klepetuša što najavljuje dolazak na kontrolnu tačku. A tek što miriše nektar raspukle borovnice ubrane u trku.

Na zeleno miriše Livadičko jezero a na narandžasto miriše Piribeg. Miriše i beli pufnasti oblak.

photo by Žarko Ćulibrk

Oštro miriše blejanje iz daljine. I jasan lavež šarplaninskog stražara miriše.

photo by Krali Marko Trails

I sunce što greje leđa i brezovu šumu… miriše…

I sasušena trava i usamljeni bor… svako na svoje miriše.

Miriše i potok i vodopad i klizavi kamen.

Miriše Šara na hiljadu mirisa.

A najlepše miriše radost trkača posle 33km 2620m uspona i nepunih 7 sati, najlepše miriše ispunjena želja i ostvaren cilj.

A evo kako “mirišu” brojke:

Startovalo nešto manje od 90 trkača od kojih je u vremenskom limitu trku završilo 8 žena i 43 muškarca, a još oko 10 trkača je iako preko vremenskog limita ipak došlo do cilja.

Pobednici:

  1. Meri Mirceska (Makedonija 5:15:54) 2. Nevena Rajković (Srbija 5:30:42) 3. Marina Nikolić (Srbija 5:39:17)
  1. Kristijan Stošić (Srbija 4:15:01) 2. Dušan Bazić (Srbija 4:20:16) 3. Nikola Ilić (Srbija 4:41:08)

Zoran Marković – photo by Trex

Na Šarplaninskom SkyRace-u ARK Fruška gora predstavljali su kao trkači Agneš Giric Cvetković (6:56:58 ) i Zoran Marković (6:24:43) kao i Zoran Đukić- Sipche kao fotograf i član GSS.

Skyrunning

Reč organizatora:

Sa ovom trkom konačno započinjemo zajedničko druženje i razvijanje sportskog duha sa svim narodima iz ove oblasti i ponovo aktiviramo usnulog džina koji ima najbolje predispozicije u regionu za mnoge skyrunning formate. Ovom trkom želimo da pokažemo da se sve predrasude mogu prevazići, da smo dovoljno sposobni da svi zajedno stvaramo lepšu budućnost Balkana. Cilj je da pokažemo sledećim generacijama da postoje načini kako zajedno možemo bolje i zdravije živeti na ovim prostorima, pogotovo u regiji Šarplanine koja nam toliko toga nudi za planinske sportove i aktivan turizam.

photo by Sipche