Prvi maraton 03:36:09 – startni broj 9

Oduvek su moji omiljeni brojevi bili 3,6 i 9. U tom stilu je prosao I moj prvi maraton u zivotu. 22.2.2014. odrzan je 1. Panorama trening maraton u Beogradu. Sugerisano mi je jos prosle godine da isprobam jednog dana I maraton, I taj dan je dosao.

GOR_7610

Odlucila sam se da moj prvi bude bas ovaj, iz vise razloga: 1. ravna staza, 2.lepo vreme, 3. bila sam sveza, tj. od pocetka Februara sam smanjila i kilometrazu I intenzitet treninga, s obzirom da sam neke povrede vukla od jesenas, i nikako nisam pravila pause. U medjuvremenu pauziranja odlucila sam se na ovaj potez, da vidim u kakvom sam stanju. Nekako mi je bilo lakse da maraton probam da istrcim tempom oko 5min/km nego polumaraton oko 4.30min/km, tempom kojim inace trcim kad se takmicim u polumaratonu. Na trku je doslo oko stotinak trkaca, naravno mnogo vise njih se odlucilo za polumaraton. Svi smo startovali u isto vreme. I tako, trka je pocela. Lagan start, bez zurbe, uz muziku, bas onako kako sam I planirala. Preplavile su me emocije u poceku trke, sva ta guzva, kolege trkaci svuda oko mene, ne moze taj osecaj niko na svetu nikakvim novcem da plati. To je ono kad covek nesto stvarno voli, stvarno i iz dubine duse. Razmisljala sam “covece ja trcim maraton..” .. Pomislila sam da se salim sama sa sobom. Ni sada dok pisem ovaj izvestaj, ne mogu verovati da sam istrcala 42,2km (doduse, Garmin je izmerio 42,5). Prvo, ova duzina me nikada nije interesovala. Jednostavno, nije me privlacilo. Vodila sam se uvek mislju  kako je tako dugo trcanje dosadno, I kako ne verujem da bih psihicki izdrzala pre svega. Drugo, secam se mojih prvih kilometara 2010.godine.. 5km je bilo ludilo! A ne 42 i kusur …

Na trci, kilometri su nekako brzo prolazili, meni bar. Najvise od svega me odusevljava podstrek koji takmicari pruzaju jedni drugima, to je tako divno, uliva neku dodatnu snagu. Trcali smo duz keja, uz mostove, pa oko Ade onaj krug od 7.7km. I tako dva puta (maratonci).  Imali smo dovoljno okrepa. Ja licno nisam propustala ni jednu, to nikad I ne radim, uzmem 2-3 jako mala gutljaja, sasvim mi bude dovoljno. Prvi deo trke sam trcala kao da sam trcala laganiji polumaraton, 21km sam prosla za oko  sat I 45min, I do tad sam pila samo vodu. Interesantno je da smo Tanja i ja prosle prve  polumaratonsku duzinu. Negde na 18. km je Tanja presla ispred mene 20tak metara. Posle toga trcala sam sama sve vreme. Od 23.km pocela sam da uzimam pomalo izotonik, ali mi dosadilo da ga nosim pa ga ostavise vec na 27.km. Taj drugi deo trke smanjila sam tempo, ne svojom voljom naravno, brze nisam mogla, vrteo se od 5.05 do 5.30 min/km, bile su mi teske noge. E da, to nisma pomenula, dva dana pre trke radila sam jake vezbe snage za noge.. kakva fatalna greska, gde mi je pamet bila.. Cak sam to jutro pred trku razmisljala da li je uopste pametno da idem na trku, imala sam bas jaku upalu. Nisam mogla da odustanem, kad sam to toliko vec planirala…

Na 30.km popila sam pola gela, a nakon 2km mi se popravio tempo na 4.45 min/km. Kasnije sam popila drugu polovinu, bilo mi zao da ga bacim posle trke, s obzirom da je kesica vec otvorena. Zadnjih 2-3 km mi je tempo bio oko 5.10 min/km. Ne znam jel meni taj gel uopste pomaze, ili je to na psihickoj bazi.. Probala sam jednom na polumaratonu, nije imalo efekta nikakvog. I ovo sad ne razumem kako mi se brzina smanjila kasnije.. Valjda treba da me drzi do kraja .. Ne znam. Nisam iskusna u maratonu, nemam pojma. Izotonik i jedan gel su bili jedino cime mi je palo na pamet da se sluzim na toj kilometrazi. Iskreno, sve vreme sam razmisljala kako mi je maraton mnogo laksi od polumaratona, I kako je u istinu stvarno lep!  Tanja mi je na 30.km bila daleko dobrih 200 metara, mozda i vise.  Na otprilike 35.km sam je sustigla, dobro pobegla, I pocela da razmisljam covece bicu prva, prvi maraton I prva, a koliko sam mogla da vidim I na satu, odlicno ce mi biti vreme!  Bas sam bila obuzeta osecanjima! Probala sam skoro kros, nije za mene nikako, probala sam sve duzine, I maraton mi uistinu najvise odgovara! Ko bi rekao! Samu sebe sam iznenadila.

Usla sam u cilj ponosna na sebe. Svi su bili tu da cestitaju, da pitaju kako je bilo. Ipak mi je bio prvi 🙂  Takodje nikad u zivotu nisam trcala tu duzinu, niti sam trcala ista vise od 30 km u poslednjih nekoliko meseci. O pripremama za maraton da ne pricam… Ni P od priprema nisam imala. U Januaru poslednje deonice, usponi, duzine do 20km.. Redovno, svaki dan, uz dosta vezbi snage, isto svaki dan. Februar samo vezbe, vijaca, a trcanje svaki 3. dan od 5 do 8km lagano.. No, uspela sam! Jedva cekam sledeci, da vidim sta cu da uradim kad budem bila spremna I bez upale.  Sto se tice osecaja posle maratona, I dalje sam bila sveza, kao I tokom cele trke. Videlo se na mom licu. Malo su mi kolena bila nagnjecena, par masnica izaslo, teske noge, sa blagom upalom. Malo se ona od prethodnog dana smanjila. Naravno, posle trke je usledilo dugo istezanje.

Jedina steta je sto usled nekih nepredvidjenih situacija pehari nisu dodeljeni zenama polumaratonkama I maratonkama. Necijom greskom smo ostali uskraceni za zajednicko  fotkanje tog dana, kao sto su momci pobednici imali prilike.  Organizator je obecao da ce se to resiti ubrzo, tako da nase pehare I nagrade, mi devojke, jos uvek cekamo. Nakon toga ce biti I fotografije na kojoj sam sa svojim prvim I najdrazim maratonskim peharom.

I eto, jos jedna maratonka Srbije!

1799926_627807170587773_186584190_o

DSC08972h