Paradiranje u patikama i beloj odori

Beograd…. njegova veličina se pre svega ogleda u tome što zaista ima neverovatno raznovrsne komercijalne, nekomercijelne, avangardne, smele, sulude akcije, kako umetničke, kulturne, sportske… Koliko god da vam je dan dosadno u Beogradu uvek možete nekako da se animirate samo ako želite (u suštini to važi i za ostale gradove i mesta,  zavisno od vaše mašte, volje…).

Ne znam kojoj kategoriji pripada akcija trčanja u venčanicama, ali definitivno je zvučalo zanimljivo obuti patike i vući za sobom desetine metara belog platna po centru Beograda dok šprintaš famoznih 150m. Svakako je delovalo interesantinje nego blejanje među četiri zida u stanu dok se napolju namrgodilo i nebo samo što nije zaplakalo.

Međutim, sve je slađe kad sa nekim delite. Meni je ovom prilikom društvo bio Ivan, koji se lepo iscimao da me islika dok se glupiram pored zida išaranog grafitima, skakućem i saplićem,  mrštim dok voditelj smara u najavi programa, i dok se kuvam u beloj odori, a kiša samo što nije… Hvala mu na strpljenu, znam kako sam naporna 🙂

Razmišljala sam, hm, 150m, ma to ću laganica, nisam došla da se trkam, uostalom ja sam nikakav sprinter oduvek, samo sam htela da događaj ispratim do kraja. Naravno u prvim redovima su zauzele startnu poziciju aktivne atletičarke, tako da mi je preostalo da čekam pucanj i lagano istrčkaram. Međutim, kako je dat znak za start, noge su same pohitale kao lude i čas posla eto me na cilju, uh ovo nisam očekivala.

Nisam bila prva, druga ni treća, ali sam lepo odradila ovu distancu, bar tako volim da mislim 😉 Posle toga sam dva dana imala upalu listova kao da sam isrčala desetine kilometara iako sam se uredno zagrejala pre starta. Obzirom da nikad nisam trčala sprintove  (šta više, bežala sam od toga i sasvim uspešno izbegavala kada su me redno savetovali da to moram da uvedem u svoje trenige) ovo mi je bilo nešto potpuno novo i adrenalinski. Definitvno moram da istražim ovo polje, poslušam savete i testiram sebe koje su mi granice i koliko mi prija. Eto, od jedne specifične kratke avanturice, otkrila sam nešto novo i obogatila sebe za još jedno iskustvo. Uvek i svugde čovek uči.