Od kreveta do polumaratona

Trčim za dečiji osmeh/Liga/Somborski polumaraton/Run is Fun. (Valjda nisam koju zaboravio :D)

Iz kreveta do polumaratona ( nije baš tako, ali skoro da jeste )

Zima, hladno, napolju kiša, vetar,  ono sto se kaže „pasje vreme“… Sa posla kući, i onda nikuda iz stana. Prebacuju se kanali na TV-u, aktivnost na društvenim mrežama veća nego ikad, sve se prati, lajkuje, sheruje…. i onda, u moru raznih poziva na evente i slično, „Trka za dečiji osmeh“.

E, šta je ovo? Lepe neke fotografije, plemenita i iskrena poruka i podrška za pomoć onima kojima je i najpotrebnija. Otvaram, gledam, neke osobe i prepoznajem… I, kako bih i ja mogao pomoći? „Dođi i Ti“! Poručuju organizatori potencijalnim učesnicima. Veoma interesantno.

Gledam dalje. Trke su dve: 4,5km i 11km, tako nešto.. E, pa ono od 11km je dugačkoooo, al’ ovu od 4,5 bih mogao da istrčim (mislim?!). Mesto održavanja Kamenički park. Poznato mesto, tu sam pre 25 i kusur godina trčao Kros srednjih škola, a sećam se da sam kuci i medalju poneo. Vidim ovde „svako ko završi trku dobija finisersku medalju“. Jeee, kao nekad.

Prijave preko interneta. Ide lako. Klikni tu, klikni tamo, klikni za on-line uplatu, i to je to. Sve to lepo i fino a ja i dalje u krevetu…Klikćem po tastaturi, aktivnošću prstiju na rukama sve odrađeno, jos samo da istrčim i gotovo. Trčanje! To je to! Ja hoću da trcim! Tada sam shvatio!

Pogledam kroz prozor, naravno kiša, hladno, trotoar pust, nema ljudi… Kako da krenem? Kuda? Koliko?… Pitanja mnogo. Otvaram internet, kucam u Google „trčanje“, opaaa! Evo ga: „Trcanje.rs“. Eee, to mi kaži! Gutam tekstove, otvaram novi tab, pa još jedan, još jedan… Komentari. Čitam. Čitam ponovo, scroll down, scroll down….Tu nalazim sve što mi je potrebno, planovi trčanja, iskustva, poruke…

Znajući da postoji i Liga trčanja na keju, raspitah se da li je slobodno trčati sa njima i nama rekreativcima. Dobih odgovor kakav sam i želeo: „Naravno, svako je dobrodošao i može slobodno da trči, 2, 3, 5 ili i više kilometara, samo je potrebno pre trke prijaviti se“. Odlično. Probaću i ja da istrčim, za početak 2 ili ako osetim da mogu više, možda i čitavih 3 km. Tu ce biti moj START u novu eru TRČANJA!

Subota, 14. mart 2015.  12:30h, Liga na keju. Dvadesetak trkača, uglavno su svi mlađi od mene, jedino dva gospodina u godinama koje ja tek treba da doživim. „Start je za 5 minuta!“ Poručuje glavni (naš poznati atletski trener). Svi slušaju, zagrevaju se. Tačno na vreme dat je start, trka je krenula. Objasnili su mi pre početka, kako se trči, gde je okret, koliko je 2 a koliko 3km, gde su plave linije na stazi i slično…Mnogo informacija, sve novo, svi trče pa i ja. Da ne dužim: 3km 15min 20sek. Zadovoljan. Izdržao sam 3 km, jos  nedelju dana do „Trke za dečiji osmeh“ valjda ću moci i tih 4,5km.

Nedelja  je brzo prošla, bilo je upale misića, jos uvek u starim patikama, bez štoperice, uglavnom stihijski, ali volja je bila tu, loše vreme mi nije  smetalo, napredovalo se.

Kamenički park subota 22.03.2015. Lepo vreme, puno ljudi, dece, odlična organizacija, najava trke, mesto za presvlačenje…Za mene koji sam prvi put na ovakvom događaju kao učesnik (posle mnogo, mnogo vremena) sve je fino i lepo organizovano.

Start trke. Trči se dva kruga, kroz park, ima i nizbrdica a bogami i uzbrdica (kojom sam u drugom krugu većim delom prosetao) i cilj! Jeeej! Osmeh na licu! Uspeo sam! Istrčao sam trku! Bravo ja!

Kada su zvanični rezultati bili objavljeni, osmeh koji mi stoji na licu još otkad sam protrčao kroz cilj  dodatno se proširio. 36-ti sam, a bilo je preko 100 trkača. Vreme 22min 54sec. (ako je bitno).

P R E Z A D O V O LJ A N !

To je to! Trčanje  je moj novi hobi, interesovanje,…šta god, ali to mi prija, to me ispunjava, daje mi volju i snagu, bolje se osećam iz dana u dan. Da, ja cu da trčim!

Sve potrebne informacije vrlo lako se pronalaze na internetu. Gde su trke, sta se trči, kako se trči… U moru svih tih infomacija potrebno je da se negde definišem, da postavim ciljeve, pripremim program, napravim plan. Posle svega iščitanog, poznavajuci sebe i svoje domete, a takođe i želje i htenja, odlučio sam:  prvi cilj-polumaraton,  glavni cilj-maraton, a mali ciljevi (samo se tako nazivaju a u stvari su veliki): druženje, putovanje, upoznavanje novih ljudi.

Uvidevši da, trenirajuci sam, sve to malo teže ide, a da je u društvu uvek lakše, zabavnije i lepše učlanio sam se u ARK Fuška gora.

Već na prvom zajedničkom treningu shvatio sam da je to pravi pogodak. Super ekipa, veseli, raspoloženi i vedri ljudi, super trener, ma milina! Ušavši u svet trkača, redovnim treniranjem, konstantim pojavljivanjem i trčanjem na Ligi na keju apetiti mi rastu.

Kada bih mogao da istrčim  svoj prvi polumaraton? Na jesen, savetuju me neki. Ok, klimam glavom, ali to mi je sve nakako daleko. Pogotovo kad čujem na treningu, sada vec kolege trkače, kako iz vikenda u vikend razmenjuju iskustava i prepričavaju događaje iz Beograda, Dubrovnika, Banja Luke, Salzburga… Uff, a ja? Kad ću ja? Hoću i ja!

Realno sam sebi postavio cilj da to bude Noćni polumaraton 27.06.2015. Idealno, čak sam i pronašao plan na Trčanje.rs. „Laki plan 16 nedelja do polumaratona“. Takav je bio plan. Ali, uvek ima neko „ali“, a to mi je delovalo daleko.

Odluka je pala. Idem u Sombor, na svoj prvi polumaraton. Probaću, pa kako bude. Savetuju me svi. Nemoj da juriš, polako na početku. Jedna koleginica mi je dala savet koji sam i primenio: „Uvek gledam 2 metra ispred sebe, toliko uvek mogu da istrčim“.

Nedelja 17.05.2015. Klub je oraganizovao prevoz. Dva automobila, rano jutro 6:30 krećemo iz Novog Sada za Sombor.

Put se odužio. Daleko je Sombor. A ja? Nenaspavan, celu noć sam trčao trku, prolazio stazu, uzimao okrepe, analizirao, gledao na sat da slučajno ne zakasnim. Kao pravi štreber  noć pred važan pismeni  iz matematike.

No, stigosmo mi u Sombor. Preuzeli startne pakete, okačili startne borjeve, malo zagrevanje i START! Srecno svima! Da ne idem u detalje trke, ono što je bitno je da sam ja ISTRČAO SVOJ PRVI POLUMARATON!!!

Na cilju, sreća je ponistila sav umor, žuljeve, tamne nokte na nogama. Ako nekoga zanima vreme, ono je 2:02:15. VEOMA SAM PONOSAN I ZADOVOLJAN.

Za dva meseca od kreveta do polumaratona. Ko hoće taj i MOŽE!

Idemo dalje, sledeći polumaraton je 27.06.2015., a cilj da spustim vreme ispod 2h. Videćemo. U međuvremenu vredno treniram, kupio sam i štopericu J, a kao napomena imam i novi lični na 5 km. Zvanična trka, zvanično vreme:

I D E M O O O O ! ! !

Dragiša Rusov