Insajder

…i dok čekam da uvri voda za prvu jutarnju  gledam kroz zaleđeni prozor i razmišljam..brrrrrr…brrrrrr…brrrrrr…..smuznuće mi se pustić dok budem opaljivala fotkačem po luđacima koje…

…i dok čekam da uvri voda za prvu jutarnju  gledam kroz zaleđeni prozor i razmišljam..brrrrrr…brrrrrr…brrrrrr…..smuznuće mi se pustić dok budem opaljivala fotkačem po luđacima koje od milošte zovem drugari trkači.

jap, danas je reciklaža maraton….Djura trči polumaraton, Debela žensku štafetu, ne polumaraton, ne ipak štafetu, a ipak će to biti maraton pa sa Mrgudom lagano….Boba i tetkino Prasence ne dolaze, ipak je isuviše ‘ladno….da, kao što rekoh, će se smrznem, još nakon što Djura istrči stojimo na okretu, ali nema veze, biće gomila drugara, obično dobro raspoloženje usija atmosferu….
stižemo kod Frulje…frka, strka, gungula…prijave, pozdravljanje, presvlačenje…..  
Djura je zaboravio majicu za trčanje…fck…ne stižemo doma po nju….
stižu beograđani…Debela se smješka….Miloš viče :’ma jooook, nije frka, samo da se odmah krene, će uzmemo majicu’…Debela se smješka…hmmm….
kaže: ‘..i mala, dakle trči ti se?!’
mala (također znana kao ja!) : ‘ ma jok, ja ne trčim u javnosti, htjela sam samo zbog tebe onu žensku štafetu, ako baš mora….’
Debela: ‘ i dakle, htela bi  5km???’
mala: ‘ma jok…držim se ja fotkanja….’
Debela: ‘ a jesi ponela nešto od opreme…..’
mala: ‘ ma jok, velim, ne trčim ja u javnosti….’
Debela: ‘ pa dobro mala, trčaću ja sa tobom kad si baš zapela da trčiš tih 5 km!!!!!! 🙂
trk sa Milošem i Djurom po opremu, jeeeej!!!’
….never trust a smilling cat mi prolazi kroz glavu…..
sad znam što se ona moja mačketina smješkala od kad je ušla kod Frulje…..
trčim…jurim…ulećem u stan….skidam se…oblačim se….šta mi je ovo trebalo….šta mi je ovo trebalo…nikad više neću imati stariju seku i točka, to je moja novogodišnja odluka….trči do kola…juri do Frulje….Debela me čeka sa brojem i mjauče i smješka se….grrrrr…šta mi je ovo trebalo….hmmm….možda…uuu, možda bih mogla napraviti insajder fotke u trku…ma ne, grrr, šta mi je ovo trebalo….

Debela….jeeeej, mali, seke trče po prvi put zajedno….
šta mi je ovo trebalo…’ladno je…šta mi je ovo trebalo….

ali ipak, hvata me euforija…..gomila drugara oko starta skakuće, pjevuši, zagrijava se, vezuje pertle…..gledaju me s nevjericom : ‘ali…ti….ha?! trčiš????’
ja: ‘pa malo…sa sekom…nemojte nikada da imate stariju sestru vičem im dobronamjerno….’ :p

 

svi mi se smiju…ovi što i trčim u ‘aljinčetu…ovi što sam se zbundala k’o međed…..ovi zato što sam laprdala da nikad neću trčati….ali, svima je jedno zajedničko, oduševljeno me svi bodre i viču: Napokon! Dobrodošla! ….

 

P1380915

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kreće trka…..svi krekeću, krekećem  i ja….da fotkam….fotkam trkače koji odlaze….fotkam trkače pored sebe, mada, i oni su krenuli…..fotkam ljude koji su bili ispred….bili?! …hej, pa ja TRČIM!!!!

 

 

 

 

 

 

i Debela pored mene…kez od uha uha…pita ‘,mala jesi dobro?!’ ‘mhm…’ velim ja…..
pitam je jel može izdržati moj tempo, Debela prihvata igru, veli jedva ali izdržaće …nekako 🙂
a ja rastem k’o kvasac…..
trčimo, meljemo….fotkamo…Debela provjerava živa li sam….svi bodre s oduševljenjem što su sestre ponovo u akciji, ali ovog puta, napokon, na stazi…:)

 

 

 

 

 

 

 

ali, (b)alavom stvorenju to nije dosta….

 

‘Debela, a šta misliš da u finišu preflekamo nekoga…nije bitno koga, tek toliko da ‘muški’ uletimo kroz cilj?!?!’ 😀
Debela: ‘ važi mico, ako hoćeš tako…samo ti diši….daj mi ruku…..ajmo……’
ubrzavamo…..tu nam je Tijana…..stigli smo je…jeeeej….ali čekaj, i ona je seka, ne naša, ali, seka je seka je seka, a pošto njena seka juri ka prvom istrčanom polumaratonu uzimamo Tijanu pod svoje….ipak smo sve  u plemenu sestara a to nešto valjda znači?! 😉

 

 

 

I tako flekamo kad čujem neki glas : ‘ rano ste se za ruke….okret je tamo dolje…vidiš tamo skroooz dolje gdje se i ne vidi okret, e pa tu je!  🙂 pa tek tu kad okreneš do mosta nazad je cilj—-:) ‘
šta mi je ovo trebalo…šta mi je ovo trebalo……’$$#%$$$$$!!!!!! Fck!!! 😐 ….i’m dying here……
Debela: ‘ a zato mi garmin govori da ovo još nije ni 4 km…..mala, si dobro?….usporavaj lagano…diši…nisam rekla melji nego diši…..ajde mico, još malo, možeš ti to……’ 🙂
ja: ‘ aaa, d-daaa…do o o bro sm….puf pant… j… ti moje flekanje…puf pant…..zdravo čika Mihajlo!!! 🙂  Puf pant..mah mah teta Evi….Debela ubi-ii—ću te….evo mi ga Djura! :* ….puf pant…..’
okret jeeeej….samo još malo….km…i manje….
Debela: ‘ ajmo mico…jel možeš??dišeš?da?!e dođavola! :p  …..no dobro…još malo…jel hoćeš da flekamo?? 😉 ‘
ja: ‘..puf…pant…dišem…mogu….puf ….jok, ti ćeš?!…pant…..ma mooogu….’
borim se za dah al’ brije me adrenalin, a i nije da ne mogu…..
Tijana za mene, ja za Debelu, Debela za Miljurka…..trčiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii…..flekamo nekog, ne znam koga….vičem Debeloj o bacanju nekakve pegle….Debela viče mico trči pa peglaj kad stanemo mada vidim ja da možeš ti toooo……
od brzine mi se gubi njen glas… :p
ta-naaaaaaaaaa!!!!!! Jelenče mi stavlja medalju… 

puf pant…nije mi ništa…čak ni do peglanja…. 😉
Debela ubiću te…ali vidi…juhuuuu..ja imam medalju a nisam je čak ni otela Djuri!!!!
Debelaaaaaaaaaaaaaaaa…jeeeej…i dalje ću te ubiti za ovo ali jeeeeeej…sreća sreća radost 🙂
..i tako…prevariše me i sada i mene će moja mati pticom trkačicom zvati….:)
i, pssst, nikako to nemojte reći Debeloj ili Djuri…bilo je super 😉 …a i fotke su odlične…čini mi se, bolje nego inače, čak iako možda malo mutnjikavije….ali kao što rekoh..psssst, neka to bude naša mala tajna…. 😉
i da, jesam li vam već rekla da nas je Debela ‘natjerala’ da trčimo do Frulje da se ne bismo ohladile?!
mislim stvaaaarno?!
pa ti imaj stariju sestru…. :p