I organizacija bi rekla reč, dve o Reciklažnom maratonu! :)

Da, da, nije da se trpamo, ali bismo i mi voleli ispričamo priču o toliko isčekivanom Reciklažnom maratonu. 🙂
Pripreme za maraton su počele na vreme, čak i pre toga, 😀 ali moramo priznati da nam se ovaj događaj takvom brzinom približio, da smo već nedelju dana pred sam maraton shvatili da nema više odugovlačenja i šale. Taj daaaleeeki 22. decembar više nije bio tako daaalekooo.

Nije da nismo bili vredni, ali je svakako bila prisutna ona minimalna trema, jer smo, kao ozbiljni organizatori  trka, želeli da sve prođe u najboljem redu i da svi trkači budu i više nego zadovoljni! 🙂
Ideja je kao što sada već svi znate bila da se iskoristi materijal koji nam je ostao sa trka čiji smo mi organizatori, Noćnog maratona i Trke za ružu. Raš je samo pustio buvu i vrlo brzo smo svi bili zaraženi „reciklažom“. 😀
Reciklažni materijal u koji spadaju medalje, diplome, startni brojevi, prijavni listići i ostali materijal  je imao obeležje/logo Reciklažnog maratona. Svako od nas je dao svoj maksimum! Raspodelili smo poslove, tako da svakog po malo opteretimo 😉 a i da bismo imali snage za vecernji maskenbal. 😀

22. decembra smo oko 8 sati već bili u domu! Tetka Rada je već zasukala rukave i počela sa pripremama za svoje preeeeukusne krofne. Ubrzo dolazi Maja sa svojom osvežavajućom kombinacijom čajeva, pa polako i svi ostali! 🙂
Oko 10 sati su odjednom počeli da pristižu trkači! Dom je bio krcat! Svi su bili nekako veseli, raspoloženi, kao da su jedva čekali ovu trku! Ono što je bitno jeste da se ljudi nisu pokolebali  zbog hladnog vremena, već su došli da trče! Maraton, polumaraton, 10 km, 5 km! Trčanje (krofne, supa i čaj :DDD) i druženje su bili glavni motivi zbog kojih su ušesnici trke rezervisali subotu!

Prijavilo nam se 70 učesnika! A koliko je tek bilo krofni pripremljeno! 😀 Pa supe, pa čaja! :DD Da se vratimo na stazu. 🙂
Trka je startovala malo posle 11h, tj. malo smo kasnili, ali razlog je svakako bio taj što smo želeli da sačekamo sve učesnike. Mi smo se locirali na tri tačke! Sam start/cilj ispod mosta Varadinska duga, zatim kod Žeželjevog mosta (gde je bila jedan okret) i kod restorana Cesla (gde nam je bio drugi okret).
Trkači su nam bili kao što smo već jednom i napomenuli veoma raspoloženi, tako da hladnoći nije bilo mesta, ili smo se svi zajedno uz dobro raspoloženje lakše borili sa njom! 🙂

Da nam se na okretima ljudi ne bi smrzli i kako bi u fulu bili tu za trkače, obezbedili smo im zamene. Bojana Ćulibrka moramo pitati koliko je kilometara prešao na bajsu, s obzirom na to da je stalno vozio od jednog do drugog okreta trudeći se da svima maksimalno olakša hladnoću.  Verovatno je premašio i maratonsku kilometražu! 😀
Kako je koji trkač prošao, nismo se ni jednog momenta uzdržavali od bodrenja! Bodrili smo na sav glas! Svi smo bili junaci ovog Reciklažnog maratona! Trkači, organizatori, volonteri, fotografi!

To je bio naš događaj! Odlična, uspešno organozovana trka! Stvarno nismo narcisi ali ne možemo da se odupremo uticaju dobro napisanih izveštaja: Insajder , Moj prvi polumaraton , Reciklažni maraton-sedam dana kasnije koji su vezani upravo za RECIKLAŽNI MARATON.