Bio jednom jedan Arad… i u njemu jedna Sanela

Iskreno, iz ovog osećanja nakon završenog drugog maratona, znam da bi mi bilo jednostavnije da sam iz euforije “prvog puta” napisala izveštaj sa Beogradskog, no…

Iskreno, iz ovog osećanja nakon završenog drugog maratona, znam da bi mi bilo jednostavnije da sam iz euforije “prvog puta” napisala izveštaj sa Beogradskog, no šta je tu je…

Jutro 28.05.2016.
Nakon “ni kraćeg puta ni dužeg putovanja” 13346324_1841020846120753_4679424998605083352_osa urom sna, uz pomeranje vremena od jednog sata zbog drugačije vremenske zone (ništa nam ne ide u korist)  krećemo na start gde nas čeka zadatak da pokupimo brojeve i da se namestimo za trku.

Dobro je da smo imali to polusatno pešačenje od pansiona do starta da bar malo razbudimo tela i da se kroz razgovore ubacimo u trkačke sate koji su pred nama. Verujte, sve smo uradili na knap-što se kaže…

Trka je startovala u 8h. i ja krećem sa Rašom koji mi, kako to naši običaji nalažu, pSanela1ušta muziku, daje instrukcije i diže moral bodreći me za trku. Medjutim… poput svakog neiskusnog trkača, ne uspevam da savladam snagu tela niti da obuzdam taj varljivi sportski ego, te svoj prvi prolazak (od 4 kruga) idem isuviše brzo u odnosu na ostatak vremena i snage sa kojom treba da kalkulišem i rasporedjujem. Da glupost neiskustva bude još veća i drugi krug završavam prejako da bi na polovini trećeg sasvim “iznenada” počela da plaćam danak tvrdoglavosti. Naime, tako snažan i bolan presek preko stomaka pratio me je do kraja. Bodac sa desne strane trbuha sam nekako uspevala da ignorišem do kraja trećeg kruga ali onda nastaje pakao na zadnjih 10km. Pokušavala sam sve meni poznate tehnike disanja kaНедавно ажурираноko bih smirila ili bar ublažila bol no nije vredelo, a vreme je čini mi se sve brže curilo. Trčala sam držeći se za stomak boreći se da ispunim svoj zadatak ali… Nisam uspela ni da zadržim vreme sa Beogradskog i veoma sam nezadovoljna sobom u odnosu na način kako sam peglala maraton u Aradu. Napominjem da me je Raš do 20km. opominjao da spustim tempo ali ova blentava glava i to telo koje je mislilo da ima snagu, nisu se poklonili pred iskustvom, i to je to… Cena je plaćena!

I evo, dva dana nakon mirenja sa sobom mogu samo da zaključim, da su porazi deo svake igre, a ako ne prihvatiš činjenicu da si faulirao samog sebe, da si pao ili odustao, da si se precenio ili nešto šesto što nam se dešava, nikada nećeš biti sportskim srcem ceo u igri…
Zadovoljna sam činjenicom da nisam doživela  da mi glava krene u rikverc, da su me noge slušale, da još uvek nisam udarila u čuveni maratonski zid (imam kade 😊) ali avaj desio se bodac i to je u Aradu bio komadić koji nedostaje…
Elem, putovanje je bilo sjajno, društvo i atmosfera predivni. Podrška nije izostala i iskreno i veliko hvala za svu energiju Sandri, Nataši, Sipcu, gosn’ Jovi i naravno Dunji ❤
Poseban ugodjaj u svakom smislu imali smo u Vršcu. Od noćne frke do ekstremne trke. Ljudi su primer dobrih domaćina, bravo za VAK…

13308568_1841022596120578_5371482468814734128_o

A sad, trčimo dalje zato što je, ponosna sam, naš Moćni-Noćni!!!
Sani…