Za triatlon sam se zainteresovao još pre nekoliko godina ali nisam se odvažio da pokušam da ga odradim jer iako volim sva tri sporta, nemam adekvatan bicikl a on je u ovom sportu najveća investicija.
Moja priča o triatlonu počinje sredinom februara na jednom od treninga trčanja. Na trening sam otišao sa Darkom Savićem koga sam upoznao na nekom od treninga neposredno pre ovog susreta. Pomenuli smo triatlon i tako je sve počelo.
Darko mi se pohvalio da je prijavio trku koja je 15.03.2014 bas u Abu Dhabu-ju i to u peridu kada ću i ja biti tamo. Poziva i mene da se prijavim i kaže da će pitati druga koji trenutno tamo radi da i meni obezbedi bicikl. Pristajem odusevljen, ne mogu da verujem da ću se konačno oprobati u triatlonu!
Naime, plan godisnjeg odmora moje supruge i mene je bio da otputujemo u Abu Dhabi na desetak dana sa detetom i kumovima u marta ove godine, tako da su se kockice poklopile.
I tako sutradan počinju moje pripreme za triatlon. Plan je da plivam i da vozim bajs što više je to moguće. Vremena je malo ali odlučno krećem sa pripremama. Ujutru odlazim na bazen a posle podne vadim moj mounti bajk iz podruma koji je težak 15-18 kg, koji nije bas reprezentativan jer škripi, brzine nisu podešene, gume su jako loše, ali ako budem dobro trenirao na njemu, na trkačkom bajsu sve će biti mačji kašalj…
S obzirom da do trke imam malo jače od dve nedelje, kopam po netu neki plan za Triatlon trening i nadam se nekom ubrzanom planu. Ipak, sve je preobilno i traju po desetak nedelja… Pitam se da li ću uspeti. Imam formu za trčanje, trcanje ću smanjiti a uvodim plivanje i bajs i tako svaki dan, pa šta bude. U te dve nedelje, jednu nedelju sam u bg a već drugu sam u Abu Dabiju.
Nedelja u bg je prošla jako brzo, iako sam imao 9-10 treninga za taj period, nisam zadovoljan postignutim. U Abu
Dabiju nastavljam treninge, mahom plivanje i voznja trenaznog bajsa u hotelskoj teretani. Startni paket se podiže najkasnije u četvrtak iako je trka u subotu. Kako sam bio jedini u tom periodu u Abu Dabiju odlazim po pakete za nas četvoricu. Uz male poteškoće, organizatori su mi dali startne pakete za svu četvoricu. Svi smo prijavili Sprint distancu koja je bila malo modifikovana i iznosila je 750m plivanja, 50km bajsa, 5km trcanja. Pored sprinta imali smo i short (1,5km, 100km, 10km) i long distance (3km, 200km, 20km). Cena kotizacije za sprint je iznosila 70 USD.
Startni paket se sastojao od: ranca, tri kese za opremu (bela, plava i crvena), čipa, tatu broja koji se lepi na ruke i noge, dva broja za majice, nalepnice za: biciklo, svlacionicu i jednu rezervnu sve sa brojem pod kojim sam radio trku.
Mnogo triatlonaca je bilo prisutno iz svih delova sveta. Za sve tri discipline je prijavljeno oko 2.500 trkača.
Propozicije nalažu da se bicikli donesu dan ranije na mesto, tako da se sa društvom iz Srbije nalazim kako bi smo to
obavili u petak. Upoznajem se sa Ivanom i Sašom koji su dosli sa Darkom a koji su i meni obezbedili bajs i dovezli ga iz
Dubaija koji je udaljen stotinak km od Abu Dabija. Ostavljamo bicikle i ne mogu da verujem koliko ih je na jednom mestu.
Došao je i taj 15 mart, ustajem u pola sest, doruckujem i krećem na trku. Po prethodnom dogovoru sa društvom iz Srbije se nalazim u 7.30 kod starta. Na ovogodišnjem Abu Dhabi International Triathlon-u učestvovao je veliki broj srpskih takmičara.
Dame: Jelena Vasiljević i Svetlana Blažević su se takmičile u ozbiljnim kategorijama, Darko Savic, Ivan Zeljkovic- Zeka, Saša Stanojevic koji tamo boravi sa Francuskim pasosem pa ga nema na listi srpskih takmicara ali je naš i moja malenkost, kasnije sam video da je bilo još par takmičara iz Srbije ali sa njima se nismo sreli. Odlazimo do šatora za presvlacenje, usput ih stalno nešto zapitkujem. Najveća nepoznanica mi je tranzicija. Kasnije ću videti da je sve jako jednostavno.
S obzirom da je bilo mnogo takmicara, podeljeni smo u grupe i svaka grupa startuje na nekih 10-20 minuta. Prva grupa je startovala oko 6:40 i to su takmicari najduze discipline “Long”. Grupa u kojoj smo Darko, Zeka i ja startuje u 8:50 dok Sasina grupa startuje desetak minuta kasnije. Odlazimo na zagrevanje u more, voda ima oko 26 stepena i prijatna je na spoljnjih 28-30 stepeni, sa slabim vetrom. Čini mi se da su vremenski uslovi idealni za moj prvi Triatlon i spreman sam za start.
Moja oprema ne liči na opremu triatlonaca oko mene. Plivaću u sorcu, vozicu bajs u istom sorcu i majici kluba, dok ću trčati u drugoj majici jer broj mora da se prebaci napred. Kasnije ću shvatiti da to presvlacenje oduzima vreme koje ulazi u rezultat.
Prolazimo do rampe sa startom, 8:57, start! Startuje nas stotinak, nisam siguran, možda i više. Po savetu mojih “saboraca” drzim se ivice i trudim se da ne upadam u guzvu, da me ne bi “pregazili” brži plivači. Taktika zaista uspeva, ne sudaram se sa nikim niti ikoga udaram dok plivam. Osećam se dobro, voda je divna, uživam. Na poslednjoj krivini pojačavam tempo, vidim da imam snage za ubrzani finiš i uopšte ne razmišljam da je trka tek počela i da imam još bajs i trčanje ali trkački zanos me je obuzeo i dodajem gas. Ulazim u cilj za 13’39”, oduševljen sam jer na treningu nisam imao to vreme.
Nastavljam da trčim do šatora za presvlačenje koji je udaljen nekih 150-200m. Darko se već presvlači a Zeka dolazi samnom, presvlačim se, uzimam kacigu i krecem prema bajsu. Uzimam bajs i guram ga do starta. Ova tranzicija me je “koštala 5’29”, sedam na bajs i uspevam da uglavim patike u pedale koje imaju neki graničnik ili držač za stopalo što nisam primetio ranije. Krećem, ovo je moje upoznavanje sa ovim bajsom, lagan je i ne osećam da okrećem pedale, sve je savršeno i ni malo nalik mom bajsu za trening iz Beograda. Vrlo brzo ga ubacujem u veće stepene prenosa i
sa oduševljenjem vozim ovaj bajs. Tu smo se nas trojica razdvojili i povremeno mahali jedni drugima na okretima, dok Sašu nisam video sve do trčanja.
U glavi mi je samo cifra od 50km, vozim ali obazrivo, ne dajem svoj maksimum već se čuvam za drugi deo trke, to je bio plan. Plan koji nije uspeo jer me je opet trka uzela pod svoje i povukla na samom početku. Vozimo se pored šetalista Cornish, najlepšim delom Abu Dhabi-ja, gde su smešteni neki od najlepsih hotela ovog grada koji se ubrzano širi. Oko mene dosta vozača a ja se trudim da održim tempo. Okret je bio na 12,5km, na samom nadvožnjaku. Dok su trkači Long i Short distance produžavali dalje.
Mislim da bi bilo lepše da smo imali jedan okret na 25. km ali je organizatorima to verovatno bilo neizvodljivo zbog jačih disciplina koji su kao sto rekoh, vozili dalje prema “Yas Island” i “Ferrary wolrd” centru. Nakon okreta pored mene prolazi motor koji osigurava trku elitnim trkačima, vidim braću Bronwlee Alistar i Jonathan osvajače zlatne i bronzane medalje na Olimpijadi 2012 u Londonu. Pokusavam da bar na kratko vozim njihov tempo i iako je bila
nizbrdica ne uspevam da ih pratim ni 50m. U “Short distance” su njih dvojica prošli zajedno kroz cilj i osvojili prvo mesto.
Nastavljam ali sad osecam vetar u prsima koji me usporava. Tempo sa oko 1’48″/km pada na oko 2’/km.
Brzo sam stigao i do okreta na 25. km i ostaćao sam se zaista sveze. Shvatam da mogu još pojačati tempo i pokusavam nadoknaditi “izgubljeno”. Osećam se divno i zaista uživam u ovoj trci. Ponovo okret i ponovo vetar u prsa. Na trci sam video par ljudi koji voze jedan iza drugog i pokušavaju da smanje otpor vetra, priključujem se i ja i čini mi se da je lakše voziti ali i opasno zbog prilične gužve na stazi. Pet km do kraja, odrzavam svoj tempo i tako ulazim u cilj, vreme
1:37’34”.
Okrepa se nalazila na 1. i 25. km, delili su vodu i izotonični napitak. Silazim sa bicikla a noge kao da nisu moje, pokušavam da potrčim ali to je zaista naporno. Dolazim do mesta gde sam parkirao bicikl, ostavljam ga i odlazim u šator kako bi uzeo drugu majicu s obzirom da je broj sada trebalo da bude sa prednje strane. Ova tranzicija je prošla dosta brže od prve 2’28”. Nisam se puno zadržavao već sam se presvukao u hodu. Krecem da trčim i čini mi se da ne mogu da se pomerim, obilazim neke trkače i pitam se da li oni trče neke druge distance pa su tako spori kad ja mogu da ih obidjem, pogledam na sat i vidim da mi je tempo 4’25″/km i ne mogu da verujem. Na trci je okrepa zaista dobra: gelovi, voda, light cola, red bul, sundjeri potopljeni u vodu, krema za telo, banane, limun…na sve strane su posmatraci koji su svih nacija i koji nas maksimalno bodre, što mi zaista pomaže i uspevam da odrzim tempo. Po mom Garminu sam imao tempo od 4’22″/km za ovih pet km trčanja, na šta sam zaista ponosan, jer trčanje je ipak
moja disciplina :).
Ulazim u cilj, sa neverovatnom radošću što sam uspešno završio svoj prvi Triatlon, trčanje 21’51”, ukupno vreme 2h20’58”. Od trčanja ne odustajem ali Triatlon je zaista divan sport i lako bih mogao da mu se posvetim više u narednom periodu.
Organizacija je bila fenomenalna, na cilju dobijam medalju, okrepa je svuda okolo, prolazim pored medicinskog centra, šatora za masažu, malo dalje nailazim na restoran na otvorenom za sve učesnike trke, što me jako raduje jer sam mnogo ogladneo. Nalazim se sa ostatkom ekipe, svi smo završili još jednu trku sa neverovatnim ponosom. Ne znam za ostale ali meni osmeh nije silazio sa lica nekoliko dana. Konačno sam odradio i svoj prvi
Triatlon!
Još jednom veliko hvala Darku, Zeki i Saši bez čije podrške ne bi ni bio na trci.
Marko Mitrović
Aleksandar Pavlović
Nenad Jovanović
Snežana Kliska