Bio sam na triatlonu u Sivcu, pa mi je bilo sasvim logično da napišem izveštaj. Kupimo se ja, Ivana (Vukova tetka) i njen muž Mustafa i krećemo od Sombora put Sivca. Vreme nam prolazi u zezanju i priči i ubrzo stižemo do Malog Stapara.
Ono što mi je prvo upalo u oči jesu na pravi način koordinirani ljudi, tj., videlo se da svako ima svoje zaduženje, jedan čovek spušta branu i eliminiše opasne struje, drugi obezbeđuje stazu, itd. Hitna pomoć, policija, brod koji osigurava bezbednost takmičara na plivanju…
Ono zbog čega volim ovakve trke jeste takva atmosfera da vam prosto dođe da se uštinete. Zapravo, retka prilika da vidite sve drage ljude na jednom mestu, kao i one koje ćete tek upoznati a koji su takođe pozitivci. U principu, na današnju trku sam došao da uživam, bike sam stigao voziti jednom ove godine, ali stižem redovno da plivam i da trčim.
Voda je više nego prijatna. Temperatura, rekao bih sigurno oko 25 stepeni C, nešto drezge, čisto da ne bude monotono. Startovalo se između dve bove, pravac nekih 375m, prvo bela bova, potom željno očekivana narandžasta, pa okret, pa izlaz. Padam u vodu nakon prvog pokušaja izlaska 🙂 I čak iako je ispred mene grupa triatlonaca, ne uspevam da uhvatim priključak a i da sam uhvatio ne bi mi vredelo. Držim oko 30 na sat, hvatam prvo jednog triatlonca za pola kruga, kasnije i Zdravka za isto toliko. Meštani na okretu mi daju nešto vode, hvala na tome, bidon nisam montirao, a bike svakako planiram da ubacim od početka ove nedelje kao nešto redovno.
Na kraju segmenta bike-a, shvatam koliko me je ta deonica iscrpela te lagano trčim prva četiri kruga. Snaga mi se vratila tek u petom. Na stazi bodrenje kako od strane takmičara, tako i od Sivčana, osmesi i bodrenje, zaista sjajna atmosfera.
Takođe, mislim da je Zdravko Mišović jedini učesnik koji je uspeo da uputi bar po reč podrške ama baš svakom ko je učestvovao.
U svakom slučaju, ja sam zaista uživao, jedino mi je krivo što sam prebrzo otišao sa trke, tj. otprilike čim sam se malo isteglio, rasplivao i došao sebi.
Međutim, morao sam žuriti da se hvalim Vuku i Daci kako sam nakon toliko vremena odradio jedan sprint triatlon. Nadam se da do sledećeg neću imati sličnu epsku pauzu kao i do ovog. 🙂
Za kraj, imam prilike da vidim zmiju koja je ulovila ribicu i nosi je u ustima. Ribica se presijava kao srebrni novčić… Eto, toliko od ovog naleta inspiracije :D.
Nenad Jovanović
Snežana Kliska
Aleksandar Stajić