Rođen sam u Rijeci (R. Hrvatska) davne 1985. godine, tamo preživeo bezbrižnih sedam godina, a onda prošao kroz sito i rešeto dok se nisam našao u Novom Sadu u kome i danas živim.
Završio sam srednju elektrotehničku školu u Novom Sadu, smer Elektrotehničar računara, a potom i Fakultet Tehničkih Nauka na Novosadskom Univerzitetu. Trenutno zvanje M.Sc. Software Engineer. Umem da komuniciram na srpskom, engleskom, nemačkom i španskom.
Oduvek sam želeo da se bavim sportom, ali iz raznoraznih razloga nisam uspevao da se “bavim” nečim kao većina mojih vršnjaka. Konačno 2002. godine krećem na plivanje i tamo upoznajem Sašu Glušicu, sadašnjeg klupskog druga, da bismo nakon šest meseci prvi put probali trčanje, a potom i triatlon.
Zapravo, prvo je to bila samo liga – pravo mučenje u vidu 5km trčanja na keju… Nakon prvih priprema u Karatašu, na Đerdapu, mi smo počeli da se nazivamo triatloncima. U triatlon klubu Dynamic sam otkrio totalno drugačiji svet od onog koji sam poznavao u svakodnevnici, opuštenu družinu, koja kanališe negativnu energiju na stazu, a širi isključivo pozitivne vibracije. S njima sam zavoleo rege 
U TK Dynamic sam upoznao i Vladimira Raškovića – Raša, s kojim sam se našao na istoj talasnoj dužini, pa smo zajedno sa još nekoliko drugara osnovali ARK Fruška Gora.
Kao što rekoh, počeo sam s plivanjem, nastavio s triatlonom, narednih 7 godina. Tu se kasnije provukla i orijentacija, a jedno godinu i po sam se i penjao u penjačkom klubu Adrenalin.
Tokom godina sam shvatio da ja nisam tip za rezultat. Prvo, nisam “vunderkid” da osvajam prvenstva, a zatim sam provalio da mene smara ta vrsta posvećenosti. Ja volim da radim svašta i tako se i ponašam. Samo dodajem, probavam, dodajem, probavam… Avanture, adrenalin, druženje, putovanja, samoprevazilaženje. Ne pijem alkohol, trudim se da jedem zdravo. Kroz sport sam našao vezu s prirodom. To je ukratko moj životni stil.
Ko hoće da nauči nešto o životu, neka proba bilo koji sport izdržljivosti.
Pingback: Kako izgleda juriti lični rekord u polumaratonu?