Moj prvi polumaraton

Polumaraton..21 km? Hm…ma nema šanse. Nemoguće je da ja to istrčim. To je pre možda godinu dana bilo moje uverenje.

Do pre manje od godinu dana , jedva sam trčala i kilometar bez pauze. Onda sam počela svaki dan. Prvo je bilo teško, ali onda je postalo navika, pa uživanje, pa smisao svakog dana… I eto mene sad, u subotu, istrčah svoj prvi polumaraton u životu. Neverovatan osećaj! Ne znam ni kako bih ga opisala. Sreća, neverica, ponos..  Sve u jednom…. Oni koji trče mnogo duže distance i koji imaju mnogo bolja vremena od mene, sad će se verovatno setiti svojih prvih trka. Svaki uspeh ostane duboku urezan u nama, ali ovi prvi su nekako najdraži. Oni koji misle da je nemoguće – ništa nije nemoguće. Mi zapravo možemo sve. Verovatno nismo ni svesni šta sve možemo dok ne pokušamo.

Pa ja sam sad polumaratonka, ozbiljna trkačica! 🙂
Trka u subotu. Vremenska prognoza kaže da je valjda nešto bilo hladno..nisam sigurna… Meni je bilo toplo. I od trčanja i oko srca. Organizacija je bila super.

Mozda najjači utisak na mene ostavili su ostali trkači i trkačice. Prosto ne mogu da verujem da su svi tako divni i da su mi pružili takvu podršku. Da nije bilo njih, završila bih za dva dana. Možda. Toliko bodrenja, čestitki, zajedničkog radovanja, odbrojavanja svakog kilometra… Možda zvuči da je bilo teško i da sam jedva čekala kraj, ali nije tako … svaki korak, svaki pretrčan metar mi je bio najvažniji i najlepši korak….

Hvala vam drugari trkači na svoj pozitivnoj energiji koju ste širili i nesebično prenosili i na druge. Posebno hvala i mojoj sestri koja me je do kraja čekala i bodrila, i svima koji su verovali .. ili znali da ću ja ovo uspeti.

Miris toplog čaja i vrućih krofni, kad smrznuta, umorna i puna raznoraznih emocija uđeš u klub, ne može ni da se opiše.
Razmišljam sad o narednim trkama i pravim planove, šta bih ja to sve još mogla da istrčim .., ali dobro, moram malo da smirim strasti, jer ako ovako nastavim postaću strašno uobražena.. 😉
Samo napred trkači (i oni koji to tek planiraju da postanu), trenirajte i pomerajte svoje granice, dodajte život godinama, a ne godine životu.
Veliki trkacki pozdrav 🙂